Pregled

       Izbor izbornih sistema predstavlja jednu od najznačajnijih institucionalnih odluka bilo koje demokratije, a opet izborni sistem se vrlo retko odabira na svestan i pažljiv način. Vrlo često je izbor slučajan, rezultat neobičnog spoja okolnosti, prolaznog trenda ili obrta istorije.

       Uticaj kolonijalizma i efekti uticajnih suseda vrlo često su ubedljivi prilikom odabiranja izbornih sistema. Ipak u skoro svim slučajevima izbor konkretnog izbornog sistema ima dubok uticaj na budući politički život zemlje u pitanju. U najvećem broju slučajeva, izborni sistemi, čim budu odabrani, ostaju prilično konstantni dok se politički interesi uspostavljaju oko i odgovaraju na podstreke koji su predstavljeni u njihovom obliku.

       Ukoliko je retkost to da se izborni sistemi odabiraju pažljivim razmatranjem, još je ređe da oni budu pažljivo izrađeni prema konkretnim istorijskim i socijalnim uslovima zemlje. Bilo koje nove demokratije moraju da odaberu (ili naslede) izborni sistem kako bi izabrale svoj parlament, ali na ove činjenice vrlo često utiče jedna od sledeće dve okolnosti:

            ili politički akteri nemaju dovoljno osnovnog znanja i informacija tako da izbor i posledice različitih izbornih sistema ne budu u potpunosti priznate ili, je suprotno,

            Politički akteri upotrebljavaju svoje znanje o izbornim sistemima kako bi promovisali dizajne za koje misle da bi mogli da funkcionišu i idu u prilog njihovoj sopstvenoj pristrasnoj prednosti.

       U bilo kojoj od ove dve moguće situacije, izbori koji su doneti možda ne predstavljaju najbolje kada se govori o dugoročnom političkom zdravlju zemlje u pitanju, i ponekad mogu imati pogubne posledice za demokratske izglede date zemlje.

 Pozadina koja se krije iza izbora političkog sistema može stoga biti značajna koliko i sam izbor. Osoba ne bi trebalo da ima iluziju da se ovakve odluke donose u političkom vakumu. Zapravo, razmatranje političke prednosti skoro uvek predstavlja odgovarajući faktor u izboru izbornih sistema – ponekad on predstavlja jedino što se uzima u razmatranje. Istovremeno, izbori u pogledu dostupnih izbornih sistema su vrlo često, u realnosti, vrlo malobrojni. Podjednako je slučaj, međutim, da proračuni u pogledu kratkoročnog političkog interesa mogu vrlo često stvoriti zabunu u pogledu sagledavanja dugoročnih posledica konkretnog izbornog sistema i interesa šireg političkog sistema. Samim tim, priznajući praktična ograničenja, mi pokušavamo da priđemo pitanju izbornog sistema na što je moguće širi i sveobuhvatniji način.

       Elemenat izbornog sistema koji se krije iza ove publikacije ima za svoj cilj posebno političke pregovarače i ustavne izrađivače u novim, neiskusnim demokratijama kao i onima koje prolaze kroz tranziciju. Međutim, pošto izrada političkih institucija predstavlja bitan zadatak ne samo za nekoliko novih demokratija već i za one demokratije koje su već uspostavljene a koje žele da usklade svoje sisteme kako bi na bolji način odražavale novu političku realnost, tekst takođe želi da se pozabavi verovatnim zabrinutostima onih osoba i u demokratijama u nastajanju i u već uspostavljenim demokratijama koje možda stvaraju svoj izborni sistem. Imajući u vidu ovu ciljnu grupu, mi smo samim tim morali da pojednostavimo veliki deo akademske literature u pogledu datog predmeta, baveći se u isto vreme nekim od složenijih pitanja u bliskoj vezi sa ovom oblašću. Ukoliko se ponekada čini da suviše pojednostavljujemo stvari a da smo u nekim drugim previše kompleksni, objašnjenje će se obično zasnivati na našem pokušaju da stvorimo ravnotežu između dva cilja: jasnosti i sveobuhvatnosti.

       Dok se kontekst u kome demokratije u nastajanju i uspostavljene demokratije donose svoje ustavne izbore razlikuje u ogromnoj meri, dugoročne namene najvećeg broja demokratija su obično iste: usvajanje institucija koje su dovoljno jake da promovišu stabilnu demokratiju koja će biti dovoljno fleksibilna da odreaguje na okolnosti koje se menjaju. I demokratije u nastajanju i uspostavljene demokratije imaju dosta toga da nauče iz iskustva ostalih. Stvaranje institucionalnog modela predstavlja proces koji teče, i mi želimo da izvučemo suštinu iz mnogih naučenih lekcija iz mnogih savremenih iskustava stvaranja institucionalnih modela širom sveta.

Izborni sistemi i ustavi

       Dosta nacrta ustavnih modela nastalo je relativno skoro: pokret rasprostranjen širom sveta uperen ka demokratskom upravljanju 1980-ih i 1990-ih stimulisao je novu hitnost u potrazi za istrajnim modelima odgovarajuće predstavničke vlade, zajedno sa svežom procenom izbornih sistema. Ovaj proces podstaknut je široko rasprostranjenim shvatanjem da izbor političkih institucija može imati značajan uticaj na širi politički sistem – na primer, sve je veće priznanje da izborni sistem može pomoći u "stvaranju" saradnje i sporazumevanja u podeljenom društvu. Model izbornog sistema sada je prihvaćen kao onaj koji ima najveći značaj za šira pitanja upravljanja, i kao najverovatnije najuticajniji od svih političkih institucija.

       Pružanjem ove detaljne analize izbora i posledica i prikazivanjem načina na koji su izborni sistemi funkcionisali širom demokratskog sveta, nadamo se da ćemo postići dve stvari:

• da proširimo znanje i prosvetlimo političke i javne diskusije;
• i da damo onima koji rade na izradi modela ustava sredstva da naprave izbor na osnovu svih dostupnih informacija, i da samim tim izbegnu neke od najdisfunkcionalnijih i destabilizirajućih efekata konkretnih izbora u pogledu izbornih sistema.

       Na najosnovnijem nivou, izborni sistemi preobražuju ukupan broj datih glasova na opštim izborima u mesta koja su osvojena od strane partija i kandidata. Ključne varijable jesu:

1.        upotrebljena izborna formula (odnosno, da li je sistem većinski ili proporcionalan, i koja matematička formula je upotrebljena za proračunavanje dodeljenih mesta) i

2.        amplituda okruga, ne koliko birača živi u tom okrugu već koliko članova parlamenta taj okrug treba da odabere.

       Nacrt modela izbornog sistema odnosi se na ostale više administrativne aspekte izbora koji su obrađeni na ovoj veb stranici kao što je raspodela biračkih mesta (vidite Indeks operacija glasanja), nominovanje kandidata (vidite Indeks partija i kandidata), registracija birača (vidite Indeks Registracije birača), ko sprovodi izbore i tako dalje – vidite Indeks o upravljanju izborima. Ova pitanja su od ključnog značaja, i moguće prednosti odabiranja bilo kog datog izbornog sistema biće oštećene ukoliko istom ne bude pokonjena sva odgovarajuća pažnja. Nacrt izbornog sistema takođe utiče i na ostale oblasti izbornog prava: izbor izbornog sistema ima uticaj na način na koji se utvrđuju granice okruga (vidite Indeks za utvrđivanje granica), dizajn glasačkih listića (vidite Indeks operacija glasanja), kako se prebrojavaju glasovi (vidite Indeks za prebrojavanje glasova), zajedno sa brojnim aspektima izbornog procesa.

Kratak pregled vrsti izbornih sistema

       Postoji na stotine izbornih sistema koji su trenutno u upotrebi kao i mnogo permutacija u svakoj njihovoj formi, ali sa ciljem stvaranja njihovog jednostavnog prikaza mi smi izborne sisteme postavili u tri široke kategorije:

            pluralistički-većinski,

            polu-proporcionalni, i

            proporcionalni.

       U okviru ove tri kategorije, postoji deset  "pod-kategorija":

            First Past the Post (FPTP)- većinski sistem za koji je potrebna prosta većina od ukupnog broja izašlih na izbore, čak i ako je to manje od polovine ukupnog broja birača.

             Block Vote (BV)- glasanje u ime velikog broja lica na osnovu ovlašćenja.

             Alternative Vote (AV)-sistem alternativnog glasanja, i

           Sistemi sa dva izborna kruga jesu sve vidovi pluralističkih-većinskih sistema.

            Paralelni sistemi,

            Limited Vote (LV), sistem ograničenog glasanja i

            Single Non-Transferable Vote (SNTV), / svaki birač ima jedan glas, ali nekoliko mesta treba da bude popunjen kandidatima koji dobiju najveći broj glasova 

Svi ovi sistemi jesu zapravo polu-proporcionalni sisteme.

            Proporcionalni sistem putem liste,

            Mixed Member Proportional (MMP), sistem koji kombinuje pozitivne odlike pluralističkog sistema  proporcionalne zastupljenosti, i

            Single Transferable Vote (STV) sistem glasanja u proporcionalnom izbornom sistemu kada birač glasa za kandidate po redosledu sopstvenih preferencija, s tim što se njegov glas prenosi na narednog kandidata ako njegov prvi izabranik ne bude izabran,

predstavljaju proporcionalne sisteme.

       Svaki od 212 sistema parlamentarnih izbornih sistema navedenih u Globalnoj raspodeli izbornih sistema mogu biti svrstani u kategorije u sklopu jedne od ovih deset kategorija, i ovo porodično stablo, iako ima svoj koren u konvencijama koje su odavno uspostavljene, jeste prvo koji treba da uzme u obzir sve izborne sisteme koji su upotrebljeni za parlamentarne izbore u svetu danas, bez obzira na šira pitanja demokratije i legitimnosti. Nadamo se da ste na ovaj način dobili jasan i precizan vodič u pogledu odabiranja svake od istih.

       Najuobičajeniji način razmatranja izbornih sistema jeste da ih grupišemo po tome koliko blisko preobraćuju osvojene glasove na nacionalnom nivou u osvojena poslanička mesta; odnosno koliko su proporcionalni. Kako bismo ovo uradili, moramo da sagledamo odnos između glasova-mesta i nivoa propalih glasova. Na primer, Južna Afrika koristila je klasičan proporcionalan izborni sistem na svojim prvim demokratskim izborima 1994. godine, i sa 62.65% narodnog glasa Afrički nacionalni Kongres (ANC) osvojio je 63% nacionalnih mesta (vidite Južna Afrika: izborni sistemi i upravljanje konfliktom). Izborni sistem je bio visoko proporcionalan, a broj propalih glasova (odnosno onih za partije koje nisu osvojile mesta u Skupštini) bio je samo 0.8% od ukupnog broja. U direktnoj suprotnosti godinu dana ranije, susedna nacija Lesoto, sa klasičnim većinskim First Past the Post (FPTP) izbornim sistemom imala je iskustvo da Kongresna partija Basotho osvoji svako mesto u Parlamenutu sa 65 poslaničkih mesta sa samo 75% glasova na nacionalnom nivou; uopšte nije postojala parlamentarna opozicija, a 25% birača koji su glasali za ostale partije bili su u potpunosti nezastupljeni. Ovakav rezultat ogledao se i u Blok glasanju u Džibutiju na izborima 1992. kada je svih 65 poslaničkih mesta osvojeno od strane Rassemblement Populaire pour le Progres-a sa 75% glasova.

       Međutim, pod nekim okolnostima, neproporcionalni izborni sistemi (kao što je FPTP) mogu slučajno doprineti relativno proporcionalnim sveukupnim rezultatima. Ovakav slučaj postojao je u trećoj južno- afričkoj zemlji, Malavi, 1994. godine. Na tim izborima, vodeća partija, Ujedinjeni demokratski front osvojila je  48% mesta sa 46% glasova, Kongresna partija Malavija osvojila je 32% mesta sa 34% glasova, i Alijansa za demokratiju osvojila je 20% mesta sa 19% glasova. Sveukupni nivo proporcionalnosti je bio vrlo visok, ali naziranje činjenice da ovo nije proporcionalni sistem u suštini, i da na osnovu toga ne može da bude kategorizovan kao takav, nastalo je na osnovu toga što su glasovi partija koje nisu osvojile mesta predstavljali skoro jednu četvrtinu ukupnog broja glasova.

       Za više informacija vidite Izborne sisteme i ustav.