Pregled

       Istina je da mediji igraju nezamenjivu ulogu u odgovarajućem funkcionisanju demokratije. Diskusije o funkcijama sredstava javnog informisanja se uglavnom usredsređuju na njihovu ulogu “nadzirača”: oslobođeni od provera i diskusijom o uspesima i neuspesima vlada, mediji mogu informisati javnost o tome koliko efikasno su njihovi predstavnici obavljali dužnost i pomognu im da njihovi predstavnici budu odgovorni. Ipak mediji mogu takođe igrati i specifičniju ulogu u omogućavanju punog javnog učešća na izborima, ne samo izveštavanjem o učinku uprave, već takođe i na nekoliko drugih načina:

            Obrazovanjem birača u pogledu izražavanja svojih demokratskih prava.

            Izveštavanjem o razvoju izborne kampanje.

Obezbeđivanjem platforme za političke partije kako bi prenele svoju poruku biračkom telu.

            Dozvoljavanjem partijama da vode diskusije jedne sa drugima.

            Izveštavanjem o rezultatima i nadgledanjem prebrojavanja glasova.

       Mediji nisu jedini izvor informacija za birače, ali u svetu u kome dominiraju sredstva javnog informisanja, sve više ti koji određuju politički dnevni red, čak i u tehnološki manje razvijenim delovima sveta. Stoga, izborni posmatrački timovi, na primer, sada redovno daju komentar o pristupu medijima i izveštavanju o izborima, kao kriterijumu za procenu da li su izbori pošteni i pravdeni. Paralelno tome, nadgledanje medija tokom perioda izbora je postalo sve češća praksa, koristeći kombinaciju statističkih analiza i tehnike studija o medijima kao i  pisane analize kako bi se odredilo da li je izveštavanje bilo pošteno.

       U pitanju su tri utvrđena prava koja se međusobno prepliću:

            pravo birača da načini potpuno informisan izbor.

            pravo kandidata da postave svoje politike do željene tačke.

pravo medija da izvesti i izrazi svoja mišljenja  u vezi pitanja koja su od javnog interesa.

       Naravno, ova prava, koja su bitna sa aspekta prava na slobodu i izražavanje su garantovana u članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, primenjuju se sve vreme, a ne samo kada se očekuju izbori. Ali to je velika formalnost izbornog procesa – činjenica da  se sprovodi u skladu sa postupcima koji su jasno postavljeni u zakonu – koji podstiču interese onih koji su zabrinuti o pitanjima u vezi slobode medija. Koliko se poštuje sloboda medija i pluralizam tokom perioda izbora, može uopšteno govoreći biti prilično osetljiv indikator poštovanja slobode izražavanja – koji je sam po sebi bitan preduslov za funkcionisanje demokratije. Suprotno, izbori mogu biti idealna mogućnost da se obrazuju organi vlasti u pogledu njihove obaveze da poštuju i neguju slobodu medija u okviru svoje odgovornosti da poštuju  demokratski proces.

       Ova tema se primarno bavi odgovornošću izbornih administratora da razviju regulatorni okvir za aktivnosti medija tokom perioda izbora i da olakšaju slobodu medija. Međutim većina toga može takođe biti od vrednosti za druge, kao što su sami stručnjaci koji se bave medijima i političkim partijama.

       Ova tema počinje posmatranjem sveukupnih principa: uloge medija u demokratskom društvu i razvoja međunarodne i komparativne teorije o zakonima o medijima i izborima. Takođe uključuje kako će različiti nivoi ekonomskog razvitka i pluralizam medija i različiti profesionalni standardi uticati na prirodu i kvalitet medijskih reportaža o izborima.

       Centralni deo ove teme je diskusija o različitim modelima regulatornog okvira za medije na izborima, počev od nezavisnih izbornih komisija pa do specijalizovanog regulatornog tela za medije, kao što su komisije za emitovanje ili volontersko veće za medije, ili telo za žalbe u vezi štampe. Ovaj deo se bavi različitim obavezama medija štampe i radio-difuznih stanica, kao i obavezama sredstava javnog informisanja koja se nalaze u privatnom vlasništvu i onih koji nisu finansirani državnim novcem.

       Glavna tema govori o različitim pitanjima koja proizilaze iz medijskih reportaža o uzastopnim fazama izbornog procesa, od perioda obrazovanja birača koji prethodi periodu kampanje, preko samog perioda kampanje pa do samog dana izbora, prebrojavanja i objavljivanja rezultata. Istražuje različite vrste medijskih reportaža – kao što je obrazovanje birača, direktan pristup od strane političkih partija, vesti i trenutna dešavanja, kao i ostale vrste specijalnih reportaža u vezi izbora. U okviru ove teme diskutuje se o različitom broju posebnih pitanja kao što su profesionalni standardi za izveštavanje o stavu javnog mnjenja, kako napraviti razliku između izveštavanja o funkcijama vlade i aktivnostima službenika kao kandidata, i pravnim i etičkim obavezama medija u situacijama kada izveštavaju o provokativnim izjavama političara.