Pregled

Registracija kao preduslov za slobodne i pravične izbore

       Pravo svih odraslih građana da učestvuju u poslovima njihove vlade predstavlja jednu od osnova demokratije. Možda najosnovniji oblik učešća jeste pravo glasa na slobodnim i pravičnim izborima. Sposobnost upotrebe demokratskog prava glasa zasnovana je na postojanju sveobuhvatnog i uključivog registra birača (ili biračkog spiska), koji se vodi na rigorozan način kako bi se, što je više moguće, osiguralo da svaki pravno podoban građanin bude registrovan da glasa jednom i samo jednom. Osetljiva ravnoteža koja postoji prilikom pripremanja biračkih spiskova okarakterizovana  je na vrlo sažet način od strane Komisije za izbornu i administrativnu reviziju Kvinslenda, Australija, ovako:

            Birački spiskovi predstavljaju osnovnu komponentu bilo kog sistema glasanja. Spisak predstavlja zvaničan spisak birača te samim tim predstavlja prima facie dokaz prava birača da glasa. Postupci uključivanja stoga treba da podrazumevaju pravu ravnotežu između potrebe da se bude rigorozan i samim tim osigura integritet spiskova, i potrebe za fleksibilnošću kako bi se osiguralo da prava ljudi da budu uključeni na spisak i samim tim glasaju jesu zaštićena.1

Visoki troškovi registracije birača

       Dok registracija birača predstavlja centralnu komponentu izborne administracije, ona istovremeno jeste i jedna od najskupljih. Proces registracije birača i stvaranja biračkih spiskova vrlo često podrazumeva više od pedeset procenata sveobuhvatnih troškova održavanja izbora.2  Na ove troškove utiču različiti faktori, koji naravno, uključuju vrstu sistema koji je upotrebljen za registraciju birača, administrativne sposobnosti organa vlasti koji sprovodi izbore, i socijalne, ekonomske i demografske karakteristike zemlje.

Registracija birača: opšta načela

       Dva značajna načela nalaze se u osnovi efektivne registracije birača. Prvi jeste da bi sistem odabran za registraciju birača trebalo da sprovode uključivanje svih pravno podobinih birača na birački spisak, ili registar birača. Demokratsko upravljanje zahteva postojanje slobodnih i pravičnih izbora sprovedenih u sklopu biračkog tela kojima su biračka prava data na širokoj osnovi. U cilju ostvarivanja ovog načela, onda bi svi (ili skoro svi u suštini) pravno podobni birači trebalo da budu uključeni na birački spisak. Njihovo uključivanje potvrđuje njihovo pravo da glasaju na izborima. Drugo ključno načelo registracije birača jeste očigledna posledica prvog, naime da bi trebalo da spreči isključivanje pravno podobnih građana sa biračkog spiska.

Pravno i administrativno isključivanje

       Postoje dva načina na koji birači mogu biti isključeni sa biračkog spiska—bilo putem pravnog isključivanja ili putem administrativnog isključivanja. Tokom moderne reinkarnacije reprezentativnih demokratija u osamnaestom i devetnaestom veku, postojale su mnoge osnove po kojima su ljudi bili pravno isključeni iz procesa registracije i glasanja, i koji su uključivali takve uslove kao što je vlasništvo nad imovinom, bogatstvo, pismenost, rasa, pol i "moralna podesnost".3  Tokom godina, sva ova pravna isključivanja postala su manja u demokratskoj praksi, tako da se danas većina njih ne smatra legitimnim. Pravna isključenja koja danas i dalje postoje u mnogim zemljama, međutim, obuvataju starosno doba (u normalnim okolnostima osamnaest godina starosti i više, iako je ova granica nešto viša u nekim slučajevima), državljanstvo, prebivalište, osuđivanje za krivične prekršaje i mentalnu nesposobnost.4 Ovakva isključenja su obično dodeljena putem mandata političkih vođa u ustavnom ili izbornom zakonu a ne od strane administrativnih službenika.

       Administrativno isključivanje nastaje kada ljudi koji su očigledno podobni da glasaju nemaju pravo da glasaju iz razloga što su ispušteni sa biračkog spiska.

       Oni mogu biti isključeni, na primer, jednostavno na osnovu njihovog sopstvenog izbora ili ličnih navika. Potencijalni birač može imati malu ili nikakvu zainteresovanost za politiku ili izbore. Izmena adrese ili čak imena birača može imati za svoju posledicu grešku ili odsustvo registracije. Isključivanje može takođe nastati usled ograničenja sistema registracije birača, kao što je slabo oglašen krajnji rok za okončanje procesa registracije birača. U pokušaju da se ostvari cilj sprečavanja, ili barem svođenja na najmanju meru, pojave isključivanja pravno podobnih birača,međutim, sistem registracije trebalo bi da da prioritet svim pravno podobnim biračima. Iako u praksi neće biti moguće registrovati sve pravno podobne birače, povinovanje ovom cilju podstaćiće identifikaciju vrlo jasnih kriterijuma učinka (vidite odeljak Identifikacija birača u svrhu njihove registracije) na osnovu kojih može biti izmeren uspeh postizanja sveobuhvatne registracije.

Složenost registracije birača

       Ne uzimajući u obzir sveobuhvatan značaj registracije birača za demokratski izborni proces, izborni administratori se vrlo često susreću sa mnogobrojnim odlukama prilikom reagovanja na uskogrudna pitanja njihove zemlje, države ili regije:

• Da li bi birački spisak trebalo da bude stvoren de novo (ponovo)  na svakim izborima, ili je bolje da se vodi jedan neprekidan spisak?
• Kako pravno podobni birači dokazuju svoj identitet na biračkom mestu – da li koriste ličnu kartu birača ili neka duga sredstva?
• Ukoliko je upotrebljena lična karta birača, koje informacije se moraju nalaziti u istoj?
• Da li bi registracija trebalo da bude obavezna ili dobrovoljna?
• Ukoliko je registracija dobrovoljna, da li bi trebalo da nastane na inicijativu države ili građana?
• Kakav uticaj lokalni uslovi kao što su stope nepismenosti, urbanizacija, kretanje stanovništva, relativan priliv i istorija u pogledu demokratije imaju na vrstu sistema registracije birača koji je najprimenjiviji?
• Kakvu ulogu ima kompjuterizacija u procesu registracije birača – koji aspekti procesa registracije birača se najbolje obrađuju korišćenjem kompjuterizacije?

       Odgovori na ova i slična pitanja odigraće značajnu ulogu u utvrđivanju vrste sistema registracije birača koji na najbolji način odgovara na načela vršenja uključivanja i svođenja isključivanja na najmanju moguću meru u konkretnom političkom kontekstu.

Alternativne metode registracije birača

       Samo isticanje ovih pitanja pruža određene indikacije u pogledu različitih načina na koje demokratija u celosti, odnosno registracija birača posebno, jesu primenjivani širom raznih ekonomija i kultura u kojima je demokratski impuls pronašao svoj koren. Dva pitanja koja predstavljaju suštinu načela demokratske izborne administracije jesu:

            Koja alternativa najviše odgovara velikom broju lokalnih uslova u kojima ista mora da postoji?

            Koja alternativa je realistična i koja se može priuštiti u kontekstu finansijske i administrativne sredine u kojoj mora da bude razrađena i održana?

       Postoje tri osnovne mogućnosti koje su dostupne kada se govori o izradi i vođenju biračkog spiska:

• periodični spisak
• neprekidan registar ili spisak
• matična knjiga

       Odabiranje nacrta sistema za registraciju birača na osnovu jedne od ovih opcija, ili nekoj kombinaciji  istih, predstavlja primarnu brigu organa koji sprovodi izbore.

       Ovaj odeljak u pogledu registracije birača pravi uporedbu i ističe kontraste između glavnih alternativa različitih elemenata procesa registracije birača. Sa druge strane, on predlaže širok spektar izbora u pogledu opštih parametara registracije birača. Ali u mnogim slučajevima, istaknut je mnogo uži spektar praktičnih alternativa kako bi se zadovoljile lokalne tradicije i ostali jedinstveni uslovi. Takođe je istaknut određen broj slučajeva u kojima su izborne administracije bile izrazito uspešne prilikom donošenja odluka na osnovu kojih su odreagovale vrlo pozitivno na uslove u lokalnoj sredini.