Pregled

       Izraz utvrđivanje granica obično se koristi kako bi se ukazalo na proces utvrđivanja granica izbornih jedinica. Međutim, takođe može biti korišćen kako bi se naznačio proces stvaranja izbornih oblasti (koje se takođe nazivaju oblasti glasanja, izborni okruzi ili izborne jedinice) kako bi se birači dodelili konkretnim biračkim mestima.

       Povremeno, ovaj izraz je korišćen kako bi se opisao proces  razgraničavanja administrativnih granica kao što su državne granice, granice zemalja ili opština.

       Iz razloga što je fokus ovog projekta uperen ka izbornoj administraciji, odeljak koji se odnosi na utvrđivanje granica izbornih oblasti Projekta za upravljanje i troškove izbora (ACE) bavi se samo ograničavanjem izbornih jedinica i izbornih oblasti. Štaviše, iz razloga što je utvrđivanje granica izbornih jedinica mnogo komlikovanije i mnogo više kontraverznije u poređenju sa utvrđivanjem granica izbornih oblasti, veliki deo ovog odeljka biće posvećen utvrđivanju granica izbornih jedinica.

Utvrđivanje granica izbornih jedinica

       Periodično utvrđivanje izbornih granica, ili izmene istih, neophodno je u bilo kom reprezentativnom sistemu u kome se upotrebljavaju okruzi sa jednim predstavnikom ili mali okruzi koje će predstavljati više članova. Ukoliko izborne granice nisu periodično prilagođavane nastalim promenama, širom okruga razviće se nejednakosti u pogledu stanovništva obuhvaćenog istim.

       Prilagođavanje granica jedinice može imati ogromne posledice ne samo za zakonodavce koji predstavljaju datu jedinicu, već i za pojedinca i izborne jedinice date jedinice. Na kraju, na izborne rezultate i pristrasan sastav zakonodavnog tela uticaće odabir granica jedinice. Međutim značaj procesa preraspodele jedinica vrlo retko se priznaje izvan političkih krugova.

       Zemlje su usvojile različite metode utvrđivanja granica jedinica. U nekim slučajevima, izbor metoda jednostavno predstavlja pitanje istorijske tradicije. U drugim, metode stvaranja granica pozajmljene su od kolonijalnih sila ili uticajne susedne zemlje. U nekim drugim zemljama, donose se svesne odluke zasnovane na geografskoj veličini zemlje, njenim fizičkim karakteristikama, ili njenim finansijskim sredstvima. Nedavno, zemlje su započele da uzimaju u obzir i svoj politički i socijalni kontekst prilikom donošenja odluka u pogledu vrste praksi izmene granica jedinica koje žele da usvoje. Jasno je da postoji širok raspon mogućnosti.

       Prakse izmene granica jedinica koje dobro funkcionišu u nekim zemljama neće dobro funkcionisati u nekim drugim. Donošenje odluka zasnovano na svim dostupnim činjenicama predstavlja najbolji pristup odabiru ili reformisanju procesa izmene granica jedinica.

Izborni sistemi kojima se vrši utvrđivanje granica izbornih jedinica

       Utvrđivanje granica izbornih jedinica najčešće je povezano sa pluralističkim ili većinskim izbornim sistemima. Oba sistema se u velikoj meri, ukoliko ne i isključivo, oslanjaju na sistem jedinica čiji je predstavnik jedan član. Ovi okruzi moraju biti prekrajani periodično kako bi se odrazile promene nastale u redovima stanovništva.

       Pluralistički i većinski sistemi, međutim, ne predstavljaju samo tipove izbornih sistema koji zahtevaju periodično utvrđivanje granica izbornih jedinica. Jedan sistem proporcionalne zastupljenosti, koji je okarakterisan jednim prenosivim glasom, takođe mora povremeno izvršavati utvrđivanje granica svojih izbornih jedinica. Razlog ovome jeste što jedinstveni prenosivi glas zahteva postojanje jedinica koje su konzistentno male u svojoj amplitudi. Još jedan izborni sistem,  "mešoviti" izborni sistem, takođe zahteva utvrđivanje granica izbornih jedinica. Ovo postoji stoga što mešoviti sistem kombinuje proporcionalnu predstavljenost dobijenu na osnovu liste kandidata i jedinice koje predstavlja jedan član.

       Važnost procesa utvrđivanja granica varira u zavisnosti od vrste izbornog sistema. Iz razloga što pluralistički i većinski sistem, mogu, i u suštini, stvaraju izborne ishode koji nisu proporcionalni kada se govori o principu dobijanja zakonodavnih mesta na osnovu broja glasova, proces utvrđivanja granica vrlo je bitan. On je mnogo manje važan u mešovitim sistemima ili sistemima proporcionalne zastupljenosti.

Struktura i pravila za utvrđivanje granica izbornih jedinica

       Zemlje koje vrše utvrđivanje granica jedinica moraju uspostaviti formalnu strukturu i pravila za sprovođenje procesa promene granica. Iz razloga što različite grupe jedinica mogu stvoriti različite izborne rezultate, čak i ukoliko je osnovni model konstantan, izbor praksi na osnovu kojih će se izvršiti izmena jedinica vrlo je važan.

       Izborno zakonodavstvo koje ističe formalnu strukturu i pravila za izmenu granica jedinica trebalo bi da daje odgovore na sledeća pitanja:

            Ko će iscrtati granice jedinica? I ko će imati konačnu odgovornost za odabiranje konačnog plana izmene granica jedinica?

            Da li bi osobe koje stvaraju granice jedinica trebalo da budu nezavisne od zakonodavstva?

            Da li bi one trebalo da budu politički neutralne?

            Da li bi zakonodavstvo trebalo uopšte da ima bilo kakvu formalnu ulogu u procesu?

            Da li bi trebalo da postoji neki mehanizam u pogledu javnog doprinosa procesu izmene granica jedinica?

            Da li bi kriterijumi za izmenu granica jedinica trebalo da budu usvojeni kako bi se njih trebali pridržavati oni koji stvaraju te granice? Ukoliko je to slučaj, koji bi ovo kriterijumi trebalo da budu?

            Koliko često bi trebalo da bude vršena izmena granica jedinica i koliko dugo bi ovaj proces trebalo da traje?

       Prakse izmene granica jedinica variraju primetno širom različitih zemalja. U Sjedinjenim Državama na primer, zakonodavci su obično odgovorni za stvaranje granica izbornih jedinica. Pristrasne politike i zaštita zakonodavaca u službi igraju veliku ulogu u procesu izmene granica jedinica. Nasuprot ovome, političari u mnogim zemljama Komonvelta opredelili su se da ne vrše proces izmene granica jedinica. Ovaj proces ostavljen je nezavisnim komisijama koje se vode neutralnim kriterijumima izmene granica. Razlozi ovih razlika najbolje su objašnjeni socijalnim, političkim i kulturnim normama.

Zadaci obuhvaćeni procesom utvrđivanja granica izbornih jedinica

       Iako pravila izmene granica jedinica variraju primetno širom zemalja, zadaci uključeni u ograničavanje jedinica u suštini su vrlo slični. Utvrđivanje granica izbornih jedinica obuhvata:

            dodeljivanje mesta pod-regijama zemlje, kao što su države ili pokrajine;

            stvaranje baze podataka koja najmanje podrazumeva mape i podatke u pogledu stanovništva;

            dodeljivanje geografskih jedinica okruzima sve dok ne budu dodeljene sve geografske jedinice u okviru teritorije;

            kratko predstavljanje i procena plana izmene granica jedinica.

       Ovo može biti složen, vremenski obiman i skup proces.

Utvrđivanje granica izbornih oblasti

       Većina zemalja bez obzira na tip iskorišćenog izbornog sistema, ograničavaju izborne oblasti. Izborne oblasti predstavljaju susedne geografske oblasti u kojima se svim biračima dodeljuje isto biračko mesto ili birački centar.

       Iz razloga što se izborne oblasti koriste samo u svrhe izborne administracije, granice ovih oblasti sklone su da budu manje sporne, tako da je utvrđivanje granica ovih oblasti obično ostavljeno odluci izbornih administratora. Međutim, iz razloga što su zahtevani podaci i zadaci uključeni u proces utvrđivanja granica izbornih oblasti slični onima uključenim u stvaranje granica izbornih jedinica, utvrđivanje granica izbornih oblasti diskutuje se u okviru odeljka o utvrđivanju granica.

Zaključak

       Odeljak o utvrđivanju granica Projekta za upravljanje i troškove izbora (ACE) bavi se različitim tipovima izbornih sistema koji zahtevaju periodično utvrđivanje granica izbornih jedinica kao i prednosti i nedostatke različitih mogućnosti utvrđivanja granica (vidite odeljak o utvrđivanju granica izbornih jedinica). Ono razmatra formalnu strukturu i pravila koje zemlje upotrebljavaju u cilju utvrđivanja granica izbornih jedinica, ili njihove izmene (vidite odeljak Struktura i pravila utvrđivanja granica izbornih jedinica). Takođe ističe svaki korak procesa stvaranja granica jedinica, od stvaranja baze podataka izvršavanja promene granica pa sve do opisivanja i procene planova izmene granica (vidite Zadatke uključene u stvaranje granica izbornih jedinica). Pored toga, utvrđivanje granica izbornih oblasti u svrhu sprovođenja izbora diskutuje se u odeljku Posebna razmatranja: utvrđivanje granica izbornih oblasti.

       Izražena je nada da će ova diskusija pomoći zemljama da donesu odluke u pogledu utvrđivanja granica izbornih jedinica na mnogo informisaniji način, i ukoliko je to slučaj, da im pomogne da utvrde prakse ovog procesa koji će usvojiti.