Pregled
Istina je da mediji igraju
nezamenjivu ulogu u odgovarajućem funkcionisanju demokratije. Diskusije o
funkcijama sredstava javnog informisanja se uglavnom usredsređuju na njihovu
ulogu “nadzirača”: oslobođeni od provera i diskusijom o uspesima i
neuspesima vlada, mediji mogu informisati javnost o tome koliko efikasno su
njihovi predstavnici obavljali dužnost i pomognu im da njihovi predstavnici
budu odgovorni. Ipak mediji mogu takođe igrati i specifičniju ulogu u
omogućavanju punog javnog učešća na izborima, ne samo izveštavanjem o učinku
uprave, već takođe i na nekoliko drugih načina:
Obrazovanjem birača u
pogledu izražavanja svojih demokratskih prava.
Izveštavanjem o
razvoju izborne kampanje.
Obezbeđivanjem platforme za
političke partije kako bi prenele svoju poruku biračkom telu.
Dozvoljavanjem
partijama da vode diskusije jedne sa drugima.
Izveštavanjem o
rezultatima i nadgledanjem prebrojavanja glasova.
Mediji nisu jedini izvor
informacija za birače, ali u svetu u kome dominiraju sredstva javnog
informisanja, sve više ti koji određuju politički dnevni red, čak i u
tehnološki manje razvijenim delovima sveta. Stoga, izborni posmatrački timovi,
na primer, sada redovno daju komentar o pristupu medijima i izveštavanju o
izborima, kao kriterijumu za procenu da li su izbori pošteni i pravdeni.
Paralelno tome, nadgledanje medija tokom perioda izbora je postalo sve češća
praksa, koristeći kombinaciju statističkih analiza i tehnike studija o medijima
kao i pisane analize kako bi se odredilo
da li je izveštavanje bilo pošteno.
U
pitanju su tri utvrđena prava koja se međusobno prepliću:
pravo
birača da načini potpuno informisan izbor.
pravo
kandidata da postave svoje politike do željene tačke.
pravo medija da izvesti
i izrazi svoja mišljenja u vezi pitanja
koja su od javnog interesa.
Naravno,
ova prava, koja su bitna sa aspekta prava na slobodu i izražavanje su
garantovana u članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, primenjuju
se sve vreme, a ne samo kada se očekuju izbori. Ali to je velika formalnost
izbornog procesa – činjenica da se
sprovodi u skladu sa postupcima koji su jasno postavljeni u zakonu – koji
podstiču interese onih koji su zabrinuti o pitanjima u vezi slobode medija. Koliko
se poštuje sloboda medija i pluralizam tokom perioda izbora, može uopšteno
govoreći biti prilično osetljiv indikator poštovanja slobode izražavanja – koji
je sam po sebi bitan preduslov za funkcionisanje demokratije. Suprotno, izbori
mogu biti idealna mogućnost da se obrazuju organi vlasti u pogledu njihove
obaveze da poštuju i neguju slobodu medija u okviru svoje odgovornosti da
poštuju demokratski proces.
Ova
tema se primarno bavi odgovornošću izbornih administratora da razviju
regulatorni okvir za aktivnosti medija tokom perioda izbora i da olakšaju
slobodu medija. Međutim većina toga može takođe biti od vrednosti za druge, kao
što su sami stručnjaci koji se bave medijima i političkim partijama.
Ova
tema počinje posmatranjem sveukupnih principa: uloge medija u demokratskom
društvu i razvoja međunarodne i komparativne teorije o zakonima o medijima i
izborima. Takođe uključuje kako će različiti nivoi ekonomskog razvitka i
pluralizam medija i različiti profesionalni standardi uticati na prirodu i
kvalitet medijskih reportaža o izborima.
Centralni
deo ove teme je diskusija o različitim modelima regulatornog okvira za medije
na izborima, počev od nezavisnih izbornih komisija pa do specijalizovanog
regulatornog tela za medije, kao što su komisije za emitovanje ili volontersko
veće za medije, ili telo za žalbe u vezi štampe. Ovaj deo se bavi različitim
obavezama medija štampe i radio-difuznih stanica, kao i obavezama sredstava
javnog informisanja koja se nalaze u privatnom vlasništvu i onih koji nisu
finansirani državnim novcem.
Glavna
tema govori o različitim pitanjima koja proizilaze iz medijskih reportaža o
uzastopnim fazama izbornog procesa, od perioda obrazovanja birača koji prethodi
periodu kampanje, preko samog perioda kampanje pa do samog dana izbora,
prebrojavanja i objavljivanja rezultata. Istražuje različite vrste medijskih
reportaža – kao što je obrazovanje birača, direktan pristup od strane
političkih partija, vesti i trenutna dešavanja, kao i ostale vrste specijalnih
reportaža u vezi izbora. U okviru ove teme diskutuje se o različitom broju
posebnih pitanja kao što su profesionalni standardi za izveštavanje o stavu
javnog mnjenja, kako napraviti razliku između izveštavanja o funkcijama vlade i
aktivnostima službenika kao kandidata, i pravnim i etičkim obavezama medija u
situacijama kada izveštavaju o provokativnim izjavama političara.
