Pregled
Izborna uprava u suštini predstavlja administrativnu infrastrukturu koja
je neophodna kako bi se podržao demokratski proces održavanja izbora. Uspešni
izbori se ne ostvaruju bez priprema i planiranja. Oni predstavljaju ogromne i
vrlo skupe događaje koji obuhvataju ispunjavanje mnoštva zadataka i
pod-zadataka i obuhvataju velike brojeve ljudi, od kojih bi svi trebalo da budu
svesni svojih odgovornosti u izbornom procesu i da budu odgovorni pred zakonom
za sva svoja dela.
Izbori ne samo da su skupi prilikom njihove pripreme i prilikom njihovog
sprovođenja, već skupo može biti i neodržavanje izbora. Ovo je stoga što
finansiranje od strane međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni
monetarni fond (IMF) i Svetska banka može zavisiti od postojanja aktivnog
demokratskog društva, ili stoga što narodni protesti protiv neizabrane vlade
mogu takođe ometati i ekonomiju date zemlje. Kako bi se stvorila ravnoteža
između potrebe za izborima i troškovima njihovog održavanja, cilj zakonodavaca,
izbornih administratora, i svih ostalih uključenih u proces trebalo bi da bude
usmeren na to da se troškovi održavaju na nivou koji lako može biti održavan
sredstvima koja se nalaze na raspolaganju date zemlje.
Izbori nisu jedini test demokratskog društva. Ono što je u uvećanoj meri
prihvaćeno na svetskoj sceni jeste da održavanje izbora ne predstavlja
garanciju da je zemlja sposobna da prođe "demokratsku zdravstvenu
kontrolu." Izbori i mogućnost postavljanja novih ljudi na odgovarajuće
funkcije predstavljaju ključni deo bilo kog demokratskog sistema, međutim upravo
interakcija između ljudi i različitih ogranaka i nivoa vlade u intervalu između
izbora predstavljaju mnogo pozdaniji indikator zdravlja demokratije.
Tokom 1980-ih i 1990-ih proces demokratizacije i održavanja izbora
ubrzan je do tada neviđenom stopom. Takođe u ovom periodu izborna uprava
postala je mnogo složenija. Sve je veće priznanje da se uspešni izbori postižu
od strane administracije koja poseduje profesionalno osoblje, koja je dobro
opremljena i adekvatno finansirana. T. S. Seshan, nekadašnji predsednik izborne
komisije za Indiju i čovek odgovoran za izbore u najvećoj svetskoj demokratiji,
dao je komentar, jeseni 1996. godine da "...dobri izbori zahtevaju četiri
elementa: izborni zakon koji će u potpunosti biti podešen kako bi obezbedio održavanje
slobodnih i pravičnih izbora; izbornu komisiju koja je u potpunosti autonomna i
neustrašiva; administrativne postupke koji će osigurati da i najmanja žena i
muškarac mogu da upotrebe svoje pravo glasa slobodno i bez straha; i biračko
telo koje je u potpunosti svesno svojih prava i odgovornosti."
Indija ima 590 miliona birača, koji su na opštim izborima 1996. godine
izašli da glasaju u 825,000 birališta, tako da niko nije prešao više od dva
kilometra u ravnicama ili četiri kilometra u brdima. Svako biračko mesto imalo
je između pet i sedam zaposlenih, što znači da je više od 5 miliona pojedinaca
bilo zaposleno za sprovođenje izbora na kojima je utrošeno više od dvadeset i
pet tona papira čiji su troškovi bili oko $200 miliona.
Sve više i više, potreba za profesionalnim pristupom obrađena je
stvaranjem nacionalnih i pan-nacionalnih grupacija izbornih službenika kao i
izranjanjem mogućnosti specijalizovanog profesionalnog obrazovanja. Savezni
izborni institut Meksika (IFE) stvorio je Profesionalnu izbornu službu (SPE),
koja predstavlja sistem stvaranja karijere specijalizovanih zaposlenih koji
postoji sa ciljem obezbeđivanja kvalifikovanog osoblja kako bi se zadovoljile
potrebe izborne službe. Zahtev SPE-a da pojedinci koji rade u njegovom sklopu
preduzmu različite vrste profesionalnog obrazovanja putem svojih karijera,
doprineo je u značajnoj meri u profesionalizaciji rada IFE-a.
Postoje i druge profesionalne organizacije koje obuhvataju Sjedinjene
države, Centralnu i istočnu Evropu, Afriku, Pacifik, Aziju i Karibe. U Velikoj
Britaniji je razvijeno istraživanje kada se govori o ljudima koji rade u
izbornoj administraciji. Koledž u Barbadosu u gradu Bridgetown počeo je sa pružanjem kursa za
dobijanje svedočanstva u polju izborne administracije u dužini od četiri
nedelje još od 1994. godine. Jedna po jedna, različite države u Sjedinjenim
državama uvode standarde za njihove lokalne izborne službenike i započinju sa
nuđenjem različitih programa obuke. Međunarodna pomoć takođe započinje da bude
mnogo usresređenija na potrebe stručnog usavršavanja izbornih tela a ne toliko
na materijalne potrebe.
Izborna uprava se takođe zasniva na odabiranju pravog sistema u
konkretnim okolnostima. Postoji veliki broj modela koji se mogu primenjivati u
upravljanju izbornim procesom; konačan izbor zavisi od istorijske i kulturne
pozadine zemlje u pitanju, njenog nivoa složenosti, finansijske i političke
situacije i obrazovanja njenog naroda. Izborna uprava došla je do faze kada je
postala priznata kao služba koja je na mnoge načine uporediva sa
tradicionalnijim uslužnim sektorima, tako da mnogi testovi efektivnosti rada
ovih sektora mogu takođe da se primenjuju i na izbornu upravu.
Izborna uprava u svrhe ovog rada uključuje i telo kome je nametnuta
odgovornost sprovođenja izbora i sakupljanja biračkih spiskova. Ove funkcije su
vrlo često kombinovane u okviru odgovornosti jedne organizacije ili pojedinca
ali mogu biti sprovedene od strane različitih organizacija.
Ne postoji najbolji način za stvaranje strukture organizacije, i
uspostavljanje izbornog upravnog tela (IUT) koje će biti odgovorno za ove
aktivnosti koje će neminovno uključivati razmenu velikog broja konkurentnih
zahteva i potreba. IUT-u mogu biti date mnoge funkcije koje obuhvataju sledeće:
- sprovođenje izbora i referenduma
- sakupljanje i/ili vođenje biračkog spiska
- promovisanje javne svesnosti u pogledu izbornih
pitanja sprovođenjem programa građanskog obrazovanja i informisanja za članove
javnosti, posebno za žene, omladinu, nepismene, i manjine koje se nalaze u
neprikladnoj poziciji
- obuka izbornih službenika
- informisanje kandidata, političkih partija i ostalih osoba na koje
utiče izborni proces
- osiguravanje da žene i manjine budu u mogućnosti da učestvuju u
potpunosti u izbornom procesu
- donošenje propisa koji rukovode izbornim procesom
- nametanje izbornog zakona
- istraživanje izborne politike i pitanja sa istim u
vezi
- pružanje informacija i saveta u pogledu izbornih
pitanja vladi, zakonodavstvu i o odeljenjima u okviru izvršnog ogranka vlasti
- uključivanje u međunarodnu saradnju i pomoć.
U knjizi Slobodni i pravedni izbori:
Međunarodno pravo i praksa, Profesor Guy Goodwin-Gill navodi sledeće razloge:
Iskustvo i nedavna državna praksa
potvrđuju neophodnost nadgledanja izbornog procesa ... [i] neophodnost postojanja institucionalne
odgovornosti za implementaciju od strane nepristrasnih izbornih
službenika...Mehanizam nadgledanja koji uživa poverenje partija i biračkog tela
od posebne je važnosti u situacijama tranzicije, na primer sa jednopartijskog
na višepartijski sistem, ili kad god je
nepristrasnost administrativnih organa vlasti u pitanju. Efektivna
institucionalizacija osnovnih izbornih i političkih prava obavezuje Države…da
uspostave odgovarajući izborni sistem, da primene međunarodne obaveze u pogledu
pojedinačnih prava, [i]...da uspostave efektivan i/ili uravnotežen mehanizam
upravljanja zakonodavnim izborima.1
IUT-i bi trebalo da budu vođeni
principima profesionalnog upravljanja, bez obzira na sastav i dužnosti tela.
Izborna uprava predstavlja trošak države. Pored tekućih troškova u slučaju
stalnih IUT-a, troškovi od $4 do $6 po biraču predstavljaju tipične troškove
održavanja izbora u razvijenim demokratijama.
Takođe postoji dužnost obavljanja ovih
funkcija što je profesionalnije moguće u kontekstu pružanja usluga biračkom
telu tako da bude pristupačno svima što je moguće više. Izbori koji u suštini
dovode do oduzimanja mogućnosti za glasanje svih drugih kvalifikovanih delova
biračkog tela, bilo putem same postavke biračkih mesta ili fizičkih prepreka za
nepokretna lica, nisu u potpunosti demokratski.
U uvodu svoje knjige Direito Eleitoral
Positivo, Torquato Jardim, nekadašnji član izbornog tribunala Brazila, napisao
je: "U demokratskoj državi u kojoj postoji vladavina prava, zasnovanoj na
sistemu građanskih sloboda koje uslovljavaju radnje države, vrlo retko funkcija
države koja je obavljana na netačan ili nedovoljan način, može naneti štetu
toliko velikom broju ljudi, toliko duboko, kao što je ona koja nastane prilikom
sprovođenja izbornog procesa.2
Izborna uprava predstavlja službu koja
predstavlja fokus masovne pažnje u vreme održavanja izbora ali koja je sposobna
da bude ignorisana ili potcenjena u periodu kada se izbori ne održavaju ili ne
treba da se odvijaju.
Izbori nikada ne bi trebalo da budu
potcenjeni. Iskustvo u mnogim zemljama je pokazalo opasnost umanjivanja uloge
IUT-a između izbora.
Čak tokom perioda kada je javni uvid
manji, oni koji su uključeni u izbore od zakonodavaca pa sve do političkih
partija i građanskih grupa i izbornih upravnika trebalo bi da rade zajedno kako
bi poboljšali proces i kako bi osigurali da administrativna organizacija bude
sposobna da odgovori u situacijama kada je neophodno sazvati nove izbore. Spremnost
i neprekidna poboljšanja predstavljaju dva glavna principa u korist stvaranja
što je više moguće stalnosti u organizaciji.
Period između izbora predstavlja odlično
vreme koje treba biti potrošeno na planiranje i primenu programa modernizacije.
Iz razloga što upravljanje izbornim procesom zahteva rukovanje velikim iznosima
podataka, kompjuterizacija predstavlja jedan način kojim se može poboljšati
efikasnost i pouzdanost procesa. Troškovi kompjuterizacije treba da budu
razmotreni u kontekstu svake zemlje; u zemljama u kojima je rad jeftin ali
infrastruktura neophodna u cilju podržavanja kompjuterizovanog sistema slaba,
može se doći do zaključka da zadatak može biti obavljan na mnogo jednostavniji
način bez kompjuterizacije.
Ostali dokumenti u ovoj tematskoj
oblasti pomoćiće vam u pronalaženju odgovora na ova i druga bitna pitanja iz
oblasti izbornog upravljanja. U slučajevima u kojima su dodatne informacije
dostupne u okviru neke druge tematske oblasti, pruženi su linkovi koji će vas
dovesti do odgovarajućih dokumenata.
