Pregled
Registracija
kao preduslov za slobodne i pravične izbore
Pravo svih odraslih građana da učestvuju u poslovima njihove vlade
predstavlja jednu od osnova demokratije. Možda najosnovniji oblik učešća jeste
pravo glasa na slobodnim i pravičnim izborima. Sposobnost upotrebe demokratskog
prava glasa zasnovana je na postojanju sveobuhvatnog i uključivog registra
birača (ili biračkog spiska), koji se vodi na rigorozan način kako bi se, što
je više moguće, osiguralo da svaki pravno podoban građanin bude registrovan da
glasa jednom i samo jednom. Osetljiva ravnoteža koja postoji prilikom
pripremanja biračkih spiskova okarakterizovana
je na vrlo sažet način od strane Komisije za izbornu i administrativnu
reviziju Kvinslenda, Australija, ovako:
Birački spiskovi predstavljaju
osnovnu komponentu bilo kog sistema glasanja. Spisak predstavlja zvaničan
spisak birača te samim tim predstavlja prima facie dokaz prava birača da glasa.
Postupci uključivanja stoga treba da podrazumevaju pravu ravnotežu između
potrebe da se bude rigorozan i samim tim osigura integritet spiskova, i potrebe
za fleksibilnošću kako bi se osiguralo da prava ljudi da budu uključeni na
spisak i samim tim glasaju jesu zaštićena.1
Visoki troškovi registracije
birača
Dok registracija birača predstavlja
centralnu komponentu izborne administracije, ona istovremeno jeste i jedna od
najskupljih. Proces registracije birača i stvaranja biračkih spiskova vrlo
često podrazumeva više od pedeset procenata sveobuhvatnih troškova održavanja
izbora.2 Na ove troškove utiču različiti
faktori, koji naravno, uključuju vrstu sistema koji je upotrebljen za
registraciju birača, administrativne sposobnosti organa vlasti koji sprovodi
izbore, i socijalne, ekonomske i demografske karakteristike zemlje.
Registracija birača: opšta
načela
Dva značajna načela nalaze se u osnovi
efektivne registracije birača. Prvi jeste da bi sistem odabran za registraciju
birača trebalo da sprovode uključivanje svih pravno podobinih birača na birački
spisak, ili registar birača. Demokratsko upravljanje zahteva postojanje
slobodnih i pravičnih izbora sprovedenih u sklopu biračkog tela kojima su
biračka prava data na širokoj osnovi. U cilju ostvarivanja ovog načela, onda bi
svi (ili skoro svi u suštini) pravno podobni birači trebalo da budu uključeni
na birački spisak. Njihovo uključivanje potvrđuje njihovo pravo da glasaju na
izborima. Drugo ključno načelo registracije birača jeste očigledna posledica
prvog, naime da bi trebalo da spreči isključivanje pravno podobnih građana sa
biračkog spiska.
Pravno i administrativno
isključivanje
Postoje dva načina na koji birači mogu
biti isključeni sa biračkog spiska—bilo putem pravnog isključivanja ili putem
administrativnog isključivanja. Tokom moderne reinkarnacije reprezentativnih
demokratija u osamnaestom i devetnaestom veku, postojale su mnoge osnove po
kojima su ljudi bili pravno isključeni iz procesa registracije i glasanja, i
koji su uključivali takve uslove kao što je vlasništvo nad imovinom, bogatstvo,
pismenost, rasa, pol i "moralna podesnost".3 Tokom godina, sva ova pravna isključivanja
postala su manja u demokratskoj praksi, tako da se danas većina njih ne smatra
legitimnim. Pravna isključenja koja danas i dalje postoje u mnogim zemljama,
međutim, obuvataju starosno doba (u normalnim okolnostima osamnaest godina
starosti i više, iako je ova granica nešto viša u nekim slučajevima),
državljanstvo, prebivalište, osuđivanje za krivične prekršaje i mentalnu
nesposobnost.4 Ovakva isključenja su obično dodeljena putem mandata političkih
vođa u ustavnom ili izbornom zakonu a ne od strane administrativnih službenika.
Administrativno isključivanje nastaje
kada ljudi koji su očigledno podobni da glasaju nemaju pravo da glasaju iz
razloga što su ispušteni sa biračkog spiska.
Oni mogu biti isključeni, na primer,
jednostavno na osnovu njihovog sopstvenog izbora ili ličnih navika. Potencijalni
birač može imati malu ili nikakvu zainteresovanost za politiku ili izbore. Izmena
adrese ili čak imena birača može imati za svoju posledicu grešku ili odsustvo
registracije. Isključivanje može takođe nastati usled ograničenja sistema
registracije birača, kao što je slabo oglašen krajnji rok za okončanje procesa
registracije birača. U pokušaju da se ostvari cilj sprečavanja, ili barem
svođenja na najmanju meru, pojave isključivanja pravno podobnih birača,međutim,
sistem registracije trebalo bi da da prioritet svim pravno podobnim biračima. Iako
u praksi neće biti moguće registrovati sve pravno podobne birače, povinovanje
ovom cilju podstaćiće identifikaciju vrlo jasnih kriterijuma učinka (vidite
odeljak Identifikacija birača u svrhu njihove registracije) na osnovu kojih
može biti izmeren uspeh postizanja sveobuhvatne registracije.
Složenost registracije birača
Ne uzimajući u obzir sveobuhvatan značaj
registracije birača za demokratski izborni proces, izborni administratori se
vrlo često susreću sa mnogobrojnim odlukama prilikom reagovanja na uskogrudna
pitanja njihove zemlje, države ili regije:
- Da
li bi birački spisak trebalo da bude stvoren de novo (ponovo) na svakim izborima, ili je bolje da se vodi
jedan neprekidan spisak?
- Kako pravno podobni birači dokazuju
svoj identitet na biračkom mestu – da li koriste ličnu kartu birača ili neka
duga sredstva?
- Ukoliko
je upotrebljena lična karta birača, koje informacije se moraju nalaziti u
istoj?
- Da
li bi registracija trebalo da bude obavezna ili dobrovoljna?
- Ukoliko je registracija dobrovoljna, da li bi
trebalo da nastane na inicijativu države ili građana?
- Kakav uticaj lokalni uslovi kao što
su stope nepismenosti, urbanizacija, kretanje stanovništva, relativan priliv i
istorija u pogledu demokratije imaju na vrstu sistema registracije birača koji
je najprimenjiviji?
- Kakvu ulogu ima kompjuterizacija u
procesu registracije birača – koji aspekti procesa registracije birača se
najbolje obrađuju korišćenjem kompjuterizacije?
Odgovori na ova i slična pitanja
odigraće značajnu ulogu u utvrđivanju vrste sistema registracije birača koji na
najbolji način odgovara na načela vršenja uključivanja i svođenja isključivanja
na najmanju moguću meru u konkretnom političkom kontekstu.
Alternativne metode registracije birača
Samo isticanje ovih pitanja pruža
određene indikacije u pogledu različitih načina na koje demokratija u celosti,
odnosno registracija birača posebno, jesu primenjivani širom raznih ekonomija i
kultura u kojima je demokratski impuls pronašao svoj koren. Dva pitanja koja
predstavljaju suštinu načela demokratske izborne administracije jesu:
Koja alternativa najviše odgovara velikom broju lokalnih uslova u kojima
ista mora da postoji?
Koja alternativa je realistična i
koja se može priuštiti u kontekstu finansijske i administrativne sredine u
kojoj mora da bude razrađena i održana?
Postoje tri osnovne mogućnosti koje su
dostupne kada se govori o izradi i vođenju biračkog spiska:
- periodični spisak
- neprekidan registar ili spisak
- matična knjiga
Odabiranje nacrta sistema za
registraciju birača na osnovu jedne od ovih opcija, ili nekoj kombinaciji istih, predstavlja primarnu brigu organa koji
sprovodi izbore.
Ovaj odeljak u pogledu registracije
birača pravi uporedbu i ističe kontraste između glavnih alternativa različitih
elemenata procesa registracije birača. Sa druge strane, on predlaže širok
spektar izbora u pogledu opštih parametara registracije birača. Ali u mnogim
slučajevima, istaknut je mnogo uži spektar praktičnih alternativa kako bi se
zadovoljile lokalne tradicije i ostali jedinstveni uslovi. Takođe je istaknut
određen broj slučajeva u kojima su izborne administracije bile izrazito uspešne
prilikom donošenja odluka na osnovu kojih su odreagovale vrlo pozitivno na
uslove u lokalnoj sredini.
